Prema letnjem redu letenja koji se primenjuje do kraja oktobra direktan let Niš-Berlin Ryanair obavlja se dva puta sedmično; četvrtkom avion iz Niša za Berlin poleće u 14:55, a nedeljom u 15:40. Predviđeno najkraće vreme leta Niš-Berlin je 2 sata i 5 minuta. Trenutne cene karata u različitim terminima, u oba pravca (iz Niša i za Niš) možete pogledati u gornjim tabelama.
Kod kompanije Rajaner može se kupiti karta u jednom pravcu ili povratna avio karta Niš-Berlin. Cena karte zavisi od željenog termina, kao i od vremena kupovine, obzirom da se njeno formiranje vrši na osnovu tražnje na tržištu. Dakle, što ranije kupite kartu, cena će biti povoljnija. Zato, ukoliko ste u prilici da unapred odredite tačan termin putovanja, najisplativije je da kupite avionsku kartu više meseci pre planiranog datuma letenja.
Rajaner u cenu karte za bilo koji let uračunava i ručni kabinski prtljag do 10 kg težine, obima do 115 cm (55x40x20 cm), kao i dodatnu manju torbicu veličine do 35x20x20 cm. Online rezervacija karata je veoma jednostavna, za plaćanje možete koristiti i Visa ili Master kreditne kartice. Prilikom rezervacije i plaćanja dobićete bording kartu. Nju morate da odštampate i da je ponesete sa sobom na aerodrom, jer ćete u suprotnom biti izloženi dodatnim troškovima koji se kreću čak do 30 evra.
Dozvoljeno je unošenje kabinskog prtljaga teškog do 10 kg i dimenzija 55x40x20 cm, kao i još jedne manje torbice dimezija 35x20x20. Sve više i veće od toga podleže dodatnim troškovima. Dodatno plaćate taksu za bebe, kao i prevoz bebi opreme. Izuzetak su rasklopiva dečija kolica čiji je transport besplatan ako je težina manja od 20 kg. Predati prtljag je ograničen na dve torbe od po 20 kg. Za svaki kilogram preko toga potrebna je doplata od 10 evra. Doplata je potrebna i za prevoz muzičkih instrumenata, skijaške opreme, bicikla, bilo koje druge sportske opreme i tako dalje. Prevoz kućnih ljubimaca nije dozvoljen. Izuzetak su psi vodiči koji su dopušteni i to bez doplate. To važi za sve zemlje osim Švedske, Norvećke, Velike Britanije ili Maroka. Takođe, dodatno se naplaćuje ako želite da birate mesto sedenja, zatim izmena termina leta, promena imena putnika i sl.
Ryanair je avio kompanija sa low-cost statusom, jedna od najpoznatijih niskotarfinih avio kompanija na svetu. Osnovana je u Irskoj, u Dablinu, 1984. godine, a do danas se razvila u vodeću kompaniju u Evropi po broju prevezenih putnika, koja zapošljava preko 13.000 radnika. Ryanair se smatra najpovoljnijom avio kompanijom kada su u pitanju cena karte i cena dodatnih usluga.
Sa više od 130 miliona putnika godišnje, Ryanair je avio kompanija broj jedan na starom kontinentu. Njihovi avioni svakodnevno pređu 382.605 km, obave više od 2.000 letova i prevezu preko 350.000 putnika. Imaju 87 svojih baza, odakle povezuju ukupno 211 destinacija u 34 svetske zemlje. Osim evropskih odredišta, njihovi avioni lete i u Afriku (Maroko) i na Bliski istok (Izrael i Jordan).
U 2017. godini Ryanair je postao prva evropska avio kompanija koja je prevezla više od milijardu putnika. Ryanair ima više od 600.000 letova godišnje, a u proteklih godinu dana 88% letova obavljeno je u predviđeno vreme, bez kašnjenja, što irsku kompaniju stavlja na prvo mesto u svetu po tačnosti. Pored toga, Ryanair ima najmanje otkazanih letova.
Kompanija poseduje flotu od preko 400 aviona Boing 737-800 serije. Sa narudžbinom od 115 novih Boinga 737 i 110 novih Boinga 737 MAX 200 (plus 100 opcionih Boinga MAX 200), nadležni iz Ryanair-a planiraju proširenje flote koja bi do 2024. godine trebala da broji 585 aviona. To će, naravno, uticati i na podmlađivanje flote, čiji su avioni danas prosečno stari 6,5 godina. Predviđanja su da će sa takvom flotom Ryanair godišnje moći da preveze preko 200 miliona putnika.
Avioni Ryanair-a saobraćaju do Berlinskog aerodroma Šenefeld. Aerodrom Šenefeld je drugi po veličini međunarodni aerodrom u nemačkoj prestonici, odmah posle aerodroma Tegel. Lociran je 18 km jugoistočno od centra Berlina, na teritoriji gradića Šenefeld po kome je i dobio ime. Na Šenefeld aerodromu se nalaze baze tri avio kompanije: Condor, EasyJet i Ryanair. U 2017. godini aerodrom je imao promet od 12,9 miliona putnika. Inače, u planu je da se aerodrom Šenefeld spoji sa susednim, novim Berlin Brandenburg aerodormom čija izgradnja bi trebala da bude dovršena do kraja 2020. godine. Ideja je da nakon spajanja terminali Šenefeld aerodroma budu otvoreni namanje do kraja 2023. godine, i to isključivo za niskotarifne letove u sklopu novoizgrađenog aerodroma.
Odlazak sa aerodroma Šenefeld i dolazak na njega su prilično jednostavan, zahvaljujući dobrim drumski i železničkim vezama ne samo sa centrom Berlina, već i sa drugim delovima glavnog grada Nemačke.
Na svega par minuta pešačenja od aerodroma nalazi se železnička stanica Berlin Šenefeld Flugafen preko koje je aerodrom direktno povezan sa centrom Berlina i okolnim područjima. Dve linije (S9 i S45) prigradske železnice (tzv. S-Bahn) saobraćaju na svakih 10 minuta. Do centra grada direktno možete stići ako se ukrcate u voz sa oznakom S9.
Takođe, regionalni vozovi saobraćaju na svakih pola sata. Iz centra grada do aerodroma Šanefeld možete stići linijama, tzv. Airport expres-a (RE7 ili RB14). Od glavne gradske železničke stanice Haunbahnhof do aerodroma se putuje tridesetak minuta.
Nekoliko autobuskih linija povezuje Šenefeld sa centrom Berlina i drugim gradskim područjima. Autobusi pristaju na već pomenutu železničku stanicu Flugafen, kao i ispred Terminala A na aerodromu. Koristite linije 162 i 171, liniju X7, a noću autobus N7.
Do aerodroma se lako može stići preko autoputa A113, koji je povezan sa putevima A 100 (do centra grada) i A10 (zaobilaznica oko Berlina). Odmah ispred Terminala A, nalazi se i agencija za retniranje automobila, gde možete odabrati usluge različitih rent-a-car agencija.
Sve od svoga nastanka u 13. veku, današnja nemačka prestonica je bila mesto odigravanja mnogih tubulentnih istorijskih događaja. Berlin je bio podeljen, pa ponovo ujedinjen, bio je središte strašnih ratnih zbivanja, uništen pa ponovo sagrađen i čak i danas, to je grad koji se konstantno menja. Kroz čitavu buru značajnih istorijskih događaja 20. veka – od Prvog svetskog rata, preko ozloglašenog perioda pod nacističkom vladavinom i Drugog svetskog rata, pa sve do Hladnog rata – Berlin je uvek bio u epicentru zbivanja. Zbog svega što je prošao, ceo Berlin danas je svojevrstan istorijski spomenik.
Berlin je grad bogate istorije, kulture i predivne arhitekture i nesumnjivo, jedan je od najlepših gradova Evrope. Takođe, današnji Berlin je sinonim dobrog provoda, jedna od omiljenih destinacija mladih Evropljana.
Teško je opisati sve znamenitosti glavnog grada Nemačke, a ovaj naš vodič kroz Berlin sadrži predloge šta treba obići u nemačkoj prestonici, pa ako se odlučite za Berlin putovanje avionom, i planirate višednevni boravak u gradu, posetite bar neka od sledećih mesta:
Jedan od najreprezentativnijih primera nemačkog klasicizma, Brandenburška kapija predstavlja najupečatljiviji simbol Berlina, koji osim ahritektonske ima i ogromnu istorijsku vrednost. Ova velelepna građevina iz 18. veka služila je kao jedan od prolaza kroz Berlinski zid, to je bilo mesto protesta u toku perioda podele i mesto proslave kada je Berlinski zid srušen. Danas se jedna od najvećih novogodišnjih žurki u Evropi održava upravo pod Brandenburškom kapijom, sa preko milion ljudi koji se okupljaju iz svih krajeva sveta da bi zajedno dočekali Novu godinu na najpoznatijoj lokaciji u Berlinu i u Nemačkoj. Pariski trg nad kojim se uzdiže kapija, mesto je i brojnih drugih znamenitih građevina.
Za sve ljubitelje slikarstva i strit art umetnosti, živopisni murali Ist sajd galerije su nezaobilazno odredište u Berlinu. Galerija istočne strane je najveća svetska galerija na otvorenom sa nizom upečatljivih umetničkih dela izrađenih na površini koja je nekada bila sastavni deo ozloglašenog Berlinskog zida. Ova jedinstvena galerija predstavlja najduži pojedinačni deo Berlinsko zida koji još uvek postoji , a pruža se obalom reke Špreje dužinom od 1,3 km. Odmah nakon rušenja Berlinskog zida 1989. godine, 118 umetnika iz 21 zemlje naslikalo je ovaj preživeli njegov fragment. Tematika umetničkih dela na zidu je najviše fokusirana na tada aktuelne političke događanje, kao i na širenje poruka ljubavi i mira.
Nesumnjivo najpoznatiji orijentir u Berlinu, impresivno zdanje od stakla i čelika, Rajhsat je sedište nemačkog parlamenta. Terasa na vrhu staklene kupole Rajhstaga je otvorena za javnost i nudi spektakularan pogled na deo grada u kome je zgrada smeštena, a zbog velikog interesovanja i izbegavanja gužve posete je potrebno unapred zakazati.
Berlin je grad koji ima svoje sopstveno ostrvo sa muzejima. Na malom Muzejskom ostrvu na reci Špreji nalazi se pet svetski poznatih muzeja: Pergamski muzej, Muzej Bode, Novi muzej (Neus Museum), Stari muzej (Altes Museum), kao i Stara Nacionalna galerija. Skoro potpuno uništeni za vreme Drugog svetskog rata, muzeji su danas potpuno rekonstruisani, a čitavo rečno ostrvo nalazi se pod UNESKO zaštitom.
Berlinska katedrala je najpoznatija i najveća katedrala u gradu i bila bi prava šteta da odete iz grada a da ne posetite ovo raskošno zdanje. Sa svojom upečatljivom zelenom kupolom, Berlinska katedrala je jedna od najvećih arhitektonskih znamenitosti grada. Kada je toplije vreme Berlinci, ali i mnogi turisti, izlaze na piknik i ručaju na travi ispred katedrale. Još jedan veliki doživljaj prestavlja penjanje uz 270 stepenika do vrha kupole odakle pogled seže ka Muzejskom ostrvu.
Za mnoge Berlince Žandarmenmarkt je najlepše mesto ne samo u Berlinu i u Nemačkoj, već i u čitavoj Evropi. Ovaj graciozni trg potiče s kraja 17. veka, a prepoznatljiv je po tri znamenita arhitektonska zdanja koja ga okružuju: Francuska katedrala, Nemačka katedrala i Koncerthaus. Tokom sezone božićnih i novogodišnjih praznika, trg postaje magična božićna tržnica, jedna od najlepših u Evropi.
Ova bivša vazdušna luka predstavljala je jedan od najpoznatijih evropskih aerodroma u 20. veku, poznat po nacističkoj istoriji i Hladnom ratu. Ovo je mesto na kome su saveznici isporučivali pomoć do Berlinaca u toku Berlinske blokade 1948-1949. godine, jedne od prvih velikih kriza u Hladnom ratu. Danas jeTempelhof poznata, zelena, javna površina gde se Berlinci okupljaju uglavnom radi rekreacije, a stare aerodromske piste služe za vožnju bicikala, klizanje, puštanje zmajeva i brojne druge aktivnosti.
Ono što je Central park za Njujorčane ili Hajd park za Londonce, to je Tirgarten park za Berlince: prijatan zeleni prostor u srcu grada. Tirgarten je jedan od najvećih urbanih vrtova u Nemačkoj. U središtu parka se nalazi spomenik Victory Column, kao uspomena na Prusku pobedu u Prusko-danskom ratu. Na kraju Tirgarten-a je dvorac Belvil, prelepa, slikovita palata sazidana u 18. veku, u kojoj se danas nalazi zvanična rezidencija predsednika Nemačke.
Lista znamenitosti u Berlinu ne bi bila potpuna da se ne spomene TV toranj Fernzeturm. Berlinski televizijski toranj je najviša građevina u Berlinu i druga najviša u čitavoj Evropi. Od njegove izgradnje 1960. godine toranj se decenijama isticao kao simbol istočne socijalističke Nemačke. Danas je toranj jedinstveno obeležje ujedinjenog Berlina sa čijeg vrha posetioci mogu da uživaju u neverovatnom panoramskom pogledu. Toranj se nalazi u centru Berlin, na najvećem gradskom trgu Aleksandarplac.
Ova grandiozna barokna građevina je najveća palata u Berlinu. Sagrađena je u ranom 18. veku kao letnja rezidencija pruskih kraljeva, a nalazi se u zapadnom delu Berlina u distrktu Šarlotenburg. Ako dođete u posetu palati, obavezno prošetajte kroz vrt iza zgrade jer je to jedna od najlepših bašta u Berlinu.
Poseta muzeja DDR-a će vam dočarati kako je izgledao stvarni život u Istočnom Berlinu pod komunističkom vladavinom. Muzej nudi mnoštvo interaktivnih sadržaja koji posetioce vraćaju u podeljeni Berlin u vreme Hladnog rata, pružajući im mogućnost da dok se voze u automobilu marke Trabant, koji se proizvodio u Istočnoj Nemačkoj, vide autentične snimke Berlina iz tog perioda.
U Berlinu postoji nekoliko sovjetskih spomenika podignutih nakon Drugog svetskog rata, a najimpresivniji od njih je Spomenik vojniku oslobodiocu, smešten u središtu Treptauer parka. Kao još jedan veliki podsetnik na burnu istoriju Berlina, to je najveći antifašistički spomenik u Zapadnoj Evropi. Ukupna površina memorijalnog centra iznosi 100.000 kvadratnih metara, a u njenom sklopu nalazi se i vojno groblje u kome počiva oko 5.000 vojnika Crvene armije, koji su izgubili svoje živote u borbi za Berlin.
Spomenik ubijenim Jevrejima Evrope nalazi se u neposrednoj blizini Brandenburške kapije. Zauzima površinu od oko 19.000 kvadratnih metara, neobično dizajniranu sa 2.711 betonskih ploča koje su postavljene u obliku talasa. Spomenik je posvećen Jevrejima stradalim u Drugom svetskom ratu. Ispod lokacije se nalazi informativni centar gde posetioci mogu da saznaju puno o žrtvama Holokausta.
Ako se u Berlinu nađete u nedelju, i želite da odete negde gde ima puno ljudi, najbolje mesto je nesumnjivo Mauer park, najveća buvlja pijaca u Berlinu. Štandovi sa odećom i hranom, živa svirka, koncerti najboljih berlinskih uličnih svirača, karaoke žurka, sve to možete videti ili čuti ovde. Ali samo nedeljom; Buvljak Mauer park svake nedelje posti oko 40.000 ljudi.
Za sve ljubitelje šopinga koji se obretnu u Berlinu interesantno mesto za posetu može da bude KaDeWe (Kaufhaus des Westens), najveća robna kuća u Evropi. Ovaj kupoholičarski raj prostire se na prostoru veličine devet fudbalskih terena.
